malo čudo

Prošlo je već 11 mjeseci,ali nema veze.znam koliko sam željela procitati iskustva majki sa foruma tražeci nacin da olakšam sebi ili se barem malo pripremim ..psihicki na ono šta me ceka.dakle ovako.

Imala sam dva poroda prije ovoga.Jedan je bio carski..cura je bila zadak,a drugi vaginalni..isto cura ali u pravom položaju.To je bilo prije 13 i 11 godina.U međuvremenu sam dva puta zatrudnila i imala spontani oba puta.Krenula sam nakon skupljene snage dalje.,ali nije išlo nije i gotovo.nismo se cuvali,dapace bili smo još žesci. ....odustali smo jer nakon dosta godina pokušaja jednostavno smo smatrali da više nismo za to,da nemamo snage dalje se truditi.i onda jednog dana bum...barba gin. kaže da trudni ste..super ...mada zbog straha se ne želim opustiti ...da ne duljim.....

16.2. mi je bio termin.kontakcije sam osječala cijeli mjesec ranije i mislila sam da neću docekati termin.boljela su me leđa,oticale noge,nisam mogla spavati....sve trudničke tegobe nisu ni mene zaobišle.i onda nedjelja 8.2.napravim kolac,rucam
malo se krenem odmorit kada ono dok spavam osjetim nešto mokro među nogama.to mi se u prošlim trudnoćama nije desilo,pa nisam znala kako treba obilno curiti.zovem muže da je pocelo.sva se tresem od straha da nešto ne pođe krivo jer sam 8 dana prije termina.mm me smiruje i pita šta dalje..svi iz moje okoline inace misle da samo ja znam sve o svakoj bolesti i svemu šta ima veze sa tim :bonk ....kako bilo,moram dalje...javljam curama na forumu šta se dešava i pitam šta ću dalje ali odgovora nema,a ja umirem od straha ..kao da mi je prvo,uf.tuširam se i sat vremena nakon prvog istjecanja odlazim bez ikakvih drugih bolova u bolnicu.nakon prijema,odlazim na pregled na kojem dok.zakljucuje da vode ima i da nije iscurila otvorena 3 prsta..mislim stvarno nisam luda i znam da se nešto dešava.to je bilo u 17.00.ok,kaže dok.idemo na uzv.i on je u redu vode ima dovoljno.sada idemo na ctg..pratit ćemo otkucaje i tako do 20.00.stavljaju mi kompresu da se uvjere da ne buncam...mislim stvarno...i normalno voda curi i oni su sigurni da sam dobro procjenila i sada vec cjene moje mišljenje.u 20.00 krece klistiranje,brijanje..i ja sam na nogama do 22.00...trudovi su od 20.30 krenuli i ja se spremam disati boli sve više,ali nedam se..još mogu izdržati.u 22.15 mi kažu da se otuširam pa u box jer je vec postalo neizdrživo bolno.u boxu me pregledaju i dok. kaže otvorena 7 prstiju.uf ok boli ali tako mora bit..e sada ide ono cega sam se uvjek bojala...drip...nikada ga do tada nisam dobila...ne,neću drip i šlus...opet me cudno gledaju i nakon uvjeravanja da moraju ubrzat porod zbog plodne vode koja je iscurila pristajem...grozno sam bila žedna i dali su mi vode između trudova..sa dripom boli grozno ustvari cini mi se da sa njim bolovi i ne prestaju kao da se spajaju u jednu veliku bol..dobivam nagon za tiskanjem i tada uleti dok. i na moj prijedlog da me pogleda kaže da ću roditi za tren jer sam skroz otvorena..eto na dripu sam sve skupa bila 10 min.,...glava je već vani a ona ce meni da između trudova dignem noge na ona cuda,mislim u sebi ova nije normalna,ali šta cu dižem ih...boli opet,ali još nije vani....napinjem se treci put i ....evo ga .mali crnokosi dječak.Ivan...mamino treće zlato...naravno sve je bilo ok sa njim...zaplakao je i dali su mi ga...tako lijepo je mirisao,a ja nisam mogla vjerovati...uspjela sam,izgurala sam ovu trudnocu do kraja,bebica je u redu..sada imam mir..on je tu samnom...i samo na kraju mogu reci

Bože,hvala ti.......sve ostalo je prica za neke druge teme... :mah