VJERA-NEVJERA....

.. u braku , u ljubavnoj vezi , u prijateljskoj vezi.....
sto , kako i kad bi se desilo i sto bi napravili....
da li bi mogli oprostiti......

to ti mene malo palis jel ,,ja sam ludo ljubomorna tako da neznam jel pameno da se ja javljam ovde...samo ukratko. nebi nikad oprostila, i onda bi i njega i nju rekonstruirala da ih rodena mater nebi poznala,,,,

nemoj se javljat ovdje....

blankich je napisao/la: nemoj se javljat ovdje....

mislim da bi bilo tako najbolje

ne razmišljam o tome

nemam pojima kaj bi rekla na to tj kak bi postupila...sad imamo bebu pa je malo drukčija situacija....dok nije Dore bilo otišla bih bez pozdrava, a sad.....stvarno ne znam

Nikad vise ne bi bilo isto,a buduci da imamo djete kojemu treba otac vjerujem da bi pokusala jos jednom. U ime onih starih vremena i ljubavi,zbog zelje da mala ima oca kraj sebe i uvjerenja da smo ipak oboje krivi.I za nevjeru postoji razlog.

Uvijek sam govorila da nikad ne bi prevarila i da nikad ne bi oprostila. Ali mi smo preživjeli prevaru. U stvari, ona nam je na neki način spasila brak.
Tek kad sam prevarila MM-a, on je shvatio da je grozan prema meni i da sam stvarno spremna otići. (Prevarila sam ga kad sam odlučila da ću ga ostavit jer je bio napušen svaki dan i ponašao se ko kreten.)
Ukratko, priznala sam mu odmah idući dan (jer mu nikad ništa nisam mogla skrivati) i rekla sam mu šta mi točno smeta. On me je shvatio, obećao da će se promijeniti, a ja sam obećala da ga više nikad neću prevarit. Tog dana smo odlučili braku dati drugu šansu. I drago mi je da jesmo jer nam je sada prekrasno. Stvarno smo se oboje potrudili da uspije i trudimo se i dalje. Jer sr* se dogodi kad se prestaneš trudit. To je bilo prije skoro 3 godine.

svaka čast